Kadmijum (Cd) je mekan srebtrnasto-beli metal, jedan od 126 prioritetnih zagađivača, a svrstan je i u grupu humanih karcinogena I kategorije.Cilj rada je mikromorfološko i funkcionalno ispitivanje endokrinog pankreasa pacova hronično tretiranih kadmijumom. Za istraživanje su korišćeni beli Wistar pacovi ženskog pola, starosti 35-37 dana, težine 120-140 g.Ukupno je bilo 22 životinje koje su podeljene na kontrolnu (n=11) i eksperimentalnu grupu (n=11). Eksperimentalna grupa je svakodnevno tretirana sa 15mg/kg CdCl2 rastvorenog u pijaćoj vodi. Kontrolna grupa nije bila podvrgnuta nikakvom tretmanu. Svi pacovi su čuvani u kontrolisanim laboratorijskim uslovima. Posle tri meseca, sve životinje su žrtvovane. Tkivo pankreasa je rutinski obrađeno i kalupljeno u parafi n. Na 4μm presecima su primenjene HE i imunohistohemijska ABC metoda sa antitelima na: chromogranin A, insulin,glucagon,somatostatin, pankreasni polipeptid, i peptid YY. U životinja eksperimentalne grupe su nađene guste, hiperplastične B ćelije koje zaposedaju skoro čitavu površinu insule. Prisutna je i hiperplazija A ćelija sa izraženom funkcionalnom aktivnošću. Osim po obodu hiperplastičnih insula, pojedinačne A ćelije se nalaze i u acinusima u kojima je njihova aktivnost znatno povećana. Zapažen je povećan mitotski indeks i odsustvo citoplazmatskih produžetka D ćelija. Izražena je hiperplazija PP ćelija, sa znacima kako morfološkog tako i funkcionalnog polimorfi zma. Prisustvo PP ćelija je evidentirano i u hiperplastičnom i displastičnom epitelu većih duktusa. Samo u životinja eksperimentalne grupe smo našli ćelije koje sekretuju peptid YY. Ove ćelije imaju identičnu topografi ju kao i A ćelije, ali je njihov broj znatno manji. Hronično izlaganje kadmijumu remeti strukturu i funkciju endokrinog pankreasa.Sve pankreasne endokrine ćelije su pogođene.

Karcinom dojke je najčešća maligna neoplazmu u žena, čini oko 25% svih svih malignih bolesti i 15% svih smrtnih slučajeva, u ženskoj populaciji. Cilj našeg rada je ispitivanje učestalosti karcinoma dojke u pirotskom okrugu u periodu od 1998-2017 godine. Za ispitivanje smo koristili histopatološke izveštaje Službe za patologiju Opšte bolnice u Pirotu. Istraživanjem je obuhvaćeno 573 pacijenta operisana od karcinoma dojke u periodu od 1998-2017god. Analizirani su broj obolelih,vreme nastanka bolesti, starosno doba pacijenta u vreme dijagnoze, pol i histopatološki tip tumora. Za ispitivanje statističke značajnosti između grupa korišćen je Studentov t test. Karcinom dojke je verifikovan u 558 (97.38%) žena i u 15 muškaraca (2.62%). Prosečna starost žena sa karcinomom dojke u vreme dijagnoze je 62 god, a prosečna starost obolelih muškaraca je 64 godine Najveća učestalost karcinoma dojke zabeležena je u 2017 godini, pri čemu je zapažen statistički značajan porast broja obolelih od 2007 do 2017 godine. U radu se diskutuje o mogućim patogenetskim faktorima koji su uticali na signifikantan porast incidence karcinoma dojke u pirotskom okrugu.